Ponekad lideri previše zahtevaju od svojih zaposlenih, a rezultat toga su slabiji rezultati cele firme. Postoji velika razlika između naterivanja radnika da dostignu velike stvari i naterati ih da puknu. Nekad je granica koja razdvaja te dve krajnosti vrlo mala.

Postoji četiri tipa lidera- pragmatist, idealist, diplomat i vladar-sluga.

Pragmatisti (poput Jeff Bozosa iz Amazona i Marrise Mayer iu Yahoo-a) su najčešće oni koji najviše zahtevaju. Strogi prema sebi jednako kao i drugima oni ne prezaju ni pred čime, postižu velike uspehe, no vrlo lako mogu i preterati. Dakle, ako ste pragmatist ponekad je dobro stati na loptu.

Kako ćete onda znati ako vaši suradnici i podređeni smatraju da ste preterali ? Ukoliko uđete u sobu, a razgovor odmah prestane , velike su šanse da i niste baš omiljeni ili da vam radnici nešto zameraju ili još gore kriju od vas. Isto tako ukoliko na vašu konstruktivnu kritiku ne odgovore ili ne postave dodatno pitanje nešto nije u redu sa radnom atmosferom.

Ukoliko je sve onako kako treba biti zaposlenici će odgovoriti afirmativno ili će se dodatno raspitati o poreklu problema, dok tišina znači da su sagovornici totalno izvan igre, nezainteresovani ili preplašeni. Ako , ipak, za vreme poslovnog sastanka samo Vi govorite više od 60% vremena takođe nešto nije u redu.
Učinite mali test. Nekoliko minuta nemojte izustiti niti jednu reč. Ukoliko netko nastavi pričati ili vas nadopuni, verovatno je sve u redu. No, neugodna tišina znak je da su potrebne promene u vašem stavu prema podređenima.